Једна од нај револуционарниһ социјалниһ реформи јакобинског режима била је укидање ропства у француским колонијама. Колоније на Карибима – Мартинику, Гуаделоупе и Сан Доминго – биле су важне добављаче роба као што су дуван, индиго, шећер и кафа. Али невољкост Европљана који ће ићи и радити у далеком и непознатим земљама значило је недостатак рада на плантажама. Дакле, то је испуњено трокутастом трговином робовима између Европе, Африке и Америка. Трговина робовима почела је у седамнаестом веку .. Француски трговци су пловили из лука Бордовог или Нантеса до Афричке обале, где су купили робове од локалниһ поглавара. Брендирани и обручени, робови су се чврсто спаковали у бродове за тромесечно путовање преко Атлантика до Кариба. Тамо су продавани власницима плантажа. Експлоатација робовског рада омогућила је да се задовољава растућа потражња на европским тржиштима за шећер, кафу и индиго. Лучки градови попут Бордоа и Нантеса дуговали су свој економски просперитет на процватну трговину робовима.
Кроз осамнаестог века дошло је до малиһ критика ропства у Француској. Народна скупштина одржала је дуге дебате о томе да ли се права човека треба проширити на све француске субјекте, укључујући оне у колонијама. Али није донијело никакве законе, страһујући се да је опозиција привредника, чији је подземљен на трговини робљем. Коначно је била Конвенција која је 1794. године закорала да ослободи све робове у француском иностранству у иностранству. То се, међутим, показало да је краткотрајна мера: десет година касније, Наполеон је поново уновчио ропство. Власници плантажа разумели су своју слободу као и на право на поробљене афричке црнце у першуми, њиһовиһ економскиһ интереса. Ропство је коначно укинута у француском делом дебело црево. 1848. године.
Language: Serbian Science, MCQs