Јужноафрички пример је добар начин да се разуме зашто нам треба устав и шта чине устави. Отакпресор и потлачени у овој новој демократији планирали су да живе заједно као једнаке. Не би им било лако да верују једни другима. Имали су своје страхове. Желели су да заштите своје интересе. Црна већина је желела да осигура да демократски принцип већинског правила није угрожен. Желели су значајна социјална и економска права. Бела мањина је била застојала да заштити своје привилегије и имовину.
Након дугих преговора обе стране су се сложиле на компромисе. Бели су се сложили на принцип владавине већине и да је једна особа једна гласа. Такође су се сложили да прихвати неке основна права за сиромашне и раднике. Црнци су се сложили да владавина већине не би била апсолутна. Они су се сложили да већина не би одузела имовину беле мањине. Овај компромис није био лак. Како ће се овај компромис проводити? Чак и ако су успели да верују једни другима, која је била гаранција да се ово поверење неће разбити у будућности?
Једини начин изградње и одржавања поверења у такву ситуацију је записати нека правила игре коју би сви придржавали. Ова правила окупљају како ће се владари изабрати у будућности. Ова правила такође одређују шта су изабране владе овлаштене да раде и шта не могу да ураде. Коначно ова правила одлучују о правима грађана. Ова правила ће радити само ако их победник не може лако променити. То је то урадио Јужноафриканци. Договорили су се о неким основним правилима. Такође су се сложили да ће ова правила бити врховна, да ниједна влада неће моћи да их игнорише. Овај скуп основних правила назива се уставом.
Прављење устава није јединствено за Јужну Африку. Свака земља има различите групе људи. Њихов однос можда није био толико лош као и између белца и црнаца у Јужној Африци. Али широм света људи имају разлике у мишљењу и интересовања. Било да је демократско или не, већина земаља на свету мора имати ова основна правила. Ово се не односи само на владе. Свако удружење мора имати свој устав. То би могао бити клуб у вашем крају, кооперативно друштво или политичку странку, свима им је потребан устав.
Стога је устав земље скуп писаних правила које прихватају сви људи који живе заједно у некој земљи. Устав је врховни закон који одређује однос међу људима који живе на територији (назива се грађанима), а такође и однос између људи и владе. Устав ради много ствари:
• Прво, ствара степен поверења и координације која је неопходна за различите врсте људи да живе заједно:
• Друго, она прецизира како ће се влада конституисати, која ће имати моћ да преузме које одлуке;
• Треће, поставља ограничења овласти владе и говори нам која су права грађана; и
• Четврто, изражава тежње народа о стварању доброг друштва.
Све земље које имају уставе нису нужно демократске. Али све земље које су демократске ће имати уставе. Након рата независности од Велике Британије, Американци су себи дали устав. Након револуције, Французи су одобрили демократски устав. Од тада је то постало пракса у свим демократијама да има писмени устав.
Language: Serbian