Штампање је створило могућност широке циркулације идеја и увео нови свет расправе и дискусију. Чак су и они који се нису сложили са основаним властима сада могли да штампају и круже своје идеје. Кроз штампану поруку могли би увјерити људе да различито размишљају и премештају их на акцију. То је имало значај у различитим сферама живота.
Нису сви поздравили штампану књигу, а они који су такође имали страхове због тога. Многи су били забринути за ефекте који су лакши приступ штампаној речи и шири циркулација књига, могло имати на умама људи. Бојало се да ако није било контроле над оним што је штампано и прочитано, а затим се побуне и невиђене мисли могу проширити. Ако се то догодило, ауторитет вредне “литературе би се уништио. Изразили су верске власти и монархи, као и многи писци и уметници, ова анксиозност била је основа широко распрострањене критике нове штампане литературе која је почела да циркулише.
Размотримо импликацију овог у једној сфери живота у раној модерној Европи – наиме, религија.
1517. године религиозни реформатор Мартин Лутхер написао је деведесет пет теза које критикује многе праксе и ритуале римокатоличке цркве. Штампана копија овога објављена је на црквеним вратима у Виттенбергу. То је изазвао Цркву да расправља о својим идејама. Лутхерови списи су одмах репродуковани у огромним бројевима и широко прочитајте. То доводи до поделе у Цркви и на почетак протестантске реформације. Лутхеров превод Новог завета продао је 5.000 примерака у року од неколико недеља, а друго издање се појавило у року од три месеца. Дубоко захвалан за штампање, Лутхер је рекао: “Штампање је врхунски дар Божји и највећи.” Неколико учењака, у ствари, сматра да је штампање донело нову интелектуалну атмосферу и помогло да шири нове идеје које су довеле до реформације.
Language: Serbian