Права су тврдња о особи преко других бића, над Друштвом и преко владе. Сви желе да живе срећно, без страха и без да се подвргне деградираном лечењу. За то очекујемо да се други понашају на такав начин који нас не штети или нас повреде. Једнако тако, наши поступци не би требало да наштете и повређују или повређују друге. Дакле, тачно је могуће када поднесете захтев који је подједнако могућ за друге. Не можете имати право да штети или боли друге. Не можете имати право да играте игру на такав начин да прекине прозор суседа. Срби у Југославији нису могли да сами затраже целу земљу за себе. Тврдње које направимо треба да буду разумни. Они би требали бити такви који могу бити доступни другима у једнакој мери. Дакле, право долази са обавезом да поштује друга права.
Само зато што тврдимо нешто што то не постаје наше право. Друштво мора да призна у којем живимо. Права стичу смисао само у друштву. Свако друштво доноси одређена правила да регулише наше понашање. Кажу нам шта је исправно и шта није у реду. Оно што друштво препознаје као право постаје основа права. Због тога се појам права повремено мења и друштво у друштво. Пре две стотине година. Свако ко је рекао да би “Импон требао имати право да гласа, звучало је чудно. Данас не одобравају да гласају у Саудијској Арабији изгледају чудно.
Када се социјално признати захтеви записују у закону, добијају стварну снагу. Иначе остају само природна или морална права. Затвореници у заливу Гуантанамо имали су моралну тврдњу да не буде мучен или понижен. Али они нису могли да иду не могу да спроведу ову тврдњу. Када закон препозна неке тврдње, они постају извршни. Тада можемо да захтевамо њихову пријаву. Када суграђани или влада не поштују ова права, то називамо кршењем или повредом наших права. У таквим околностима грађани могу приступити судовима да заштите своја права. Дакле, ако желимо да назовемо било који захтев у праву, мора имати ове три квалитете. Права су разумне потраживања особа које је друштво препознало и санкционисано законом.
Language: Serbian