Након пораза Наполеона 1815. године, европске владе су покренуле дух конзервативизма. Конзервативци су веровали да су успостављене, традиционалне институције државе и друштва – попут монархије, цркве, социјалне хијерархије, имовине и породице. Међутим, већина конзервативаца није предлаже повратак у друштво пре револуционарних дана. Уместо тога, схватили су, из промена које су покренуле Наполеон, да би модернизација у ствари могла ојачати традиционалне институције попут монархије. То би могло да направи државну снагу ефикаснијом и снажном. Модерна војска, ефикасна бирократија, динамична економија, укидање феудализма и серфдом могло би ојачати аутократске монархије Европе.
1815. године представници европских сила-Британија, Русија, Прусије и Аустрије – који су колективно победили Наполеону, упознали су се у Бечу да саставе насеље за Европу. Конгрес је домаћин аустријског канцеларног војвода Меттерницх. Делегате су уговорили Беч у складу са 1815. године, са циљем поништавања већине промена које су настале у Европи током наполеонских ратова. Династија Боурбон, која је била одломачена током француске револуције, обновљена је на власт, а Француска је изгубила територије коју је приложила под Наполеоном. Серија држава основана је на границама Француске како би се у будућности спречила француско ширење. Стога је Краљевина Холандија, која је укључивала Белгију, постављена на северу и Генова је додат у Пијемонт на југу. Пруссиа је добила важне нове територије на својим западним границама, док је Аустрија дата контрола северној Италији. Али немачка конфедерација 39 држава које је поставила Наполеон остављена је нетакнута. На истоку, Русија је дала део Пољске, док је Прусија добила део Саксоније. Главна намера је била да се врати монархије које су га сврбале Наполеон и створи нови конзервативни налог у Европи.
Конзервативни режими постављени 1815. године били су аутократски. Нису толеришу критике и неслагања и настојале да суздрже активности које су упитне легитимитет аутократских влада. Већина их је наметнула законе о цензури за контролу онога што је речено у новинама, књигама, играма и песмама и одражавао је идеје слободе и слободе повезане са француском револуцијом. Ипак сећање на француску револуцију ипак је и даље надахнуло либерале. Једно од главних питања коју су преузели либерално-националисти, који су критиковали нови конзервативни налог, била је слобода штампе. Language: Serbian